Madeži: Kada su bezopasni, a kada treba posetiti dermatologa?

Madeži (nevusi) su česta pojava na koži koja može izazvati zabrinutost. Dok su većina bezopasni, neki mogu ukazivati na ozbiljnije stanje. U ovom članku ćemo detaljno razmotri sve aspekte madeža - od njihovog nastanka i praćenja promena do postupaka uklanjanja i postoperativne nege.

Šta su madeži i kako nastaju?

Madeži su nakupine pigmentnih ćelija (melanocita) u koži. Mogu biti:

• U ravni sa kožom (pločasti)
• Ispupčeni (kao izrasline)
• Različitih boja - od svetlosmedje do tamno braon ili crne
• Različitih veličina - od par milimetara do nekoliko centimetara

Neki madeži su prisutni od rođenja, dok drugi nastaju tokom života. Period nastanka varira - od nekoliko meseci do nekoliko godina.

Kada madež postaje zabrinjavajući?

Prema ABCDE pravilu, treba obratiti pažnju na:

• A - Asimetriju (nepravilan oblik)
• B - Granice (neravne, nejasne ivice)
• C - Color (više nijansi boje unutar istog madeža)
• D - Dijametar (preko 6mm)
• E - Evolucija (promene u izgledu tokom vremena)

Dodatni alarmantni znaci uključuju: svrab, bol, krvarenje, pojavu čvorića ili izraslina na madežu.

Postupak pregleda madeža

Pregled kod dermatologa obično uključuje:

1. Vizuelni pregled golim okom
2. Dermoskopiju (pregled specijalnim povećavajućim uređajem)
3. U slučaju sumnje, biopsiju i patohistološki pregled

Redovni pregledi madeža su posebno važni za osobe sa:

• Većim brojem madeža (preko 50)
• Porodičnom istorijom melanoma
• Svijetlom puti koja se lako opeče na suncu

Metode uklanjanja madeža

Kada je uklanjanje neophodno (iz zdravstvenih ili estetskih razloga), postoje različite metode:

1. Kirurško uklanjanje

Najčešća metoda za sumnjive madeže. Izvodi se pod lokalnom anestezijom, a madež se uklanja skalpelom. Prednosti:

• Omogućava potpunu analizu uklonjenog tkiva
• Najsigurnija metoda za potencijalno maligne promene

2. Lasersko uklanjanje

Koristi se više za estetske svrhe kod manjih madeža. Mana je što ne ostavlja tkivo za analizu.

3. Radiotalasna hirurgija

Minimalno invazivna metoda koja koristi visokofrekventne talase. Manje ožiljaka nego kod klasične hirurgije.

4. Krioterapija

Uklanjanje tekućim azotom. Koristi se za manje promene, ali može ostaviti svetlije mrlje na tamnijoj puti.

Česta pitanja pacijenata

Da li uklanjanje madeža može izazvati rak?

Ne, to je čest mit. Uklanjanje madeža ne može potaći zloćudnu transformaciju.

Koliko dugo traje zaceljivanje?

Zavisi od metode i veličine madeža:

• Manje madeži: 1-2 nedelje
• Veći zahvati: do 4 nedelje

Kako negovati ranu nakon uklanjanja?

Osnovne mere nege uključuju:

1. Održavanje čistoće rane
2. Korišćenje antibiotičkih masti po preporuci lekara
3. Zaštitu od sunca (kreme sa visokim SPF)
4. Izbegavanje mehaničkih iritacija (trljanja, češanja)

Specijalni slučajevi

Halo nevus

Pojava belog prstena oko madeža koja ukazuje na imunološki odgovor. Obično nije opasan i madež vremenom može nestati.

Madeži u trudnoći

Hormonske promene mogu izazvati pojavu novih ili promenu postojećih madeža. Lokalna anestezija se može bezbedno koristiti.

Madeži na osetljivim mestima

Za madeže na licu, vratu ili intimnim predelima preporučuje se konsultacija sa specijalistom (plastični hirurg, ORL) radi boljeg estetskog ishoda.

Zaključak

Iako većina madeža nije opasna, važno je redovno pratiti njihovo stanje i posetiti dermatologa u slučaju bilo kakvih promena. Savremene metode uklanjanja omogućavaju bezbedno rešavanje problema, kako iz zdravstvenih tako i iz estetskih razloga. Ne zanemarujte znake upozorenja - rani pregled može spasiti život.

Važno: Ovaj članak ne zamenjuje konsultaciju sa lekarom. Za konkretne slučajeve uvek se obratite dermatologu.