Studiranje psihologije u Srbiji: Kompletan vodič za buduće studente

Psihologija je bez sumnje jedna od najpopularnijih i najtraženijih nauka među mladima. Interesovanje za ljudski um, ponašanje, motivaciju i emocije čini ovu disciplinu fascinantnom za mnoge. Međutim, put do diplomiranog psihologa je izazovan i pun je pitanja. Ovaj članak ima za cilj da pruži sveobuhvatan pregled mogućnosti studiranja psihologije u Srbiji, od prijemnih ispita do specijalizacija i šansi za zapošljavanje, na osnovu brojnih iskustava i pitanja budućih studenata.

Gde se može studirati psihologija?

Kada se pomene studiranje psihologije, prvo što većini padne na pamet je Filozofski fakultet. Zaista, najstarije i najpoznatije katedre za psihologiju nalaze se na Filozofskim fakultetima u Beogradu, Novom Sadu i Nišu. Ovo su državni fakulteti sa dugom tradicijom i akreditovanim programima. Međutim, nisu jedina opcija.

Poslednjih godina, mogućnost studiranja psihologije pojavila se i na nekoliko privatnih univerziteta. Neki od njih nude programe u saradnji sa inostranim institucijama. Na primer, postoji smer psihologije na Fakultetu za medije i komunikacije jednog privatnog univerziteta u Beogradu. Takođe, ponuda postoji i na nekim privatnim fakultetima u Novom Sadu, gde se studije mogu upisati na Fakultetu za pravne i poslovne studije. Važno je istražiti da li fakultet ima važeću akreditaciju Ministerstva prosvete, nauke i tehnološkog razvoja, što je ključno za priznavanje diplome.

Pored toga, u Novom Pazaru postoji privatni fakultet koji nudi studije psihologije, ali je neophodno proveriti aktuelni status akreditacije. Za one koji razmišljaju o studijama u inostranstvu, opcije su mnogo šire, ali zahtevaju dodatne pripreme i finansijske sredstva.

Priprema za prijemni ispit: Bitka sa znanjem i opštom informacijom

Prijemni ispit na državnim filozofskim fakultetima predstavlja najveći izazov za većinu kandidata. Sastoji se iz dva, a na nekim mestima i tri dela:

1. Test znanja iz psihologije
2. Test opšte informisanosti (TOI)
3. Test sposobnosti (primenjuje se na nekim fakultetima, npr. u Novom Sadu)

Test znanja iz psihologije

Ovaj deo zahteva temeljno učenje iz određenog udžbenika. Literatura se može razlikovati od fakulteta do fakulteta, pa je od suštinske važnosti da se proveri sajt željene institucije. U Beogradu se tradicionalno koristi udžbenik „Uvod u psihologiju“ autora Ljubomira Žiropađe (treće dopunjeno izdanje). U Nišu i Novom Sadu dugi niz godina korišćen je udžbenik „Psihologija“ za drugi razred gimnazije autora Nikole Rot i Slavoljuba Radonjića. Iako se povremeno pojavljuju glasine o promeni literature (npr. uvodenjem udžbenika Biljane Milojević Apostolović), službene informacije potvrđuju da se i dalje polaže iz pomenutih udžbenika. Ključ uspeha je da se knjiga nauči „od korice do korice“, uključujući sve detalje, fusnote i ilustracije. Mnogi kandidati se odlučuju za dodatnu pripremu kod privatnih nastavnika ili pohađanje pripremnih nastava koje organizuju neke gimnazije ili privatne škole.

Test opšte informisanosti (TOI)

Ovaj deo prijemnog izaziva najviše straha i frustracije među kandidatima. TOI je test koji procenjuje opšte znanje stečeno tokom života. Pitanja mogu da se tiču književnosti, istorije, geografije, fizike, hemije, sporta, muzike, filma, aktuelnih dešavanja i svačega između. Problem leži u nemogućnosti da se sveobuhvatno „spremi“. Iako kandidati čitaju enciklopedije, rešavaju hiljade pitanja sa prethodnih prijemnih i prate aktuelnosti, uvek postoji šansa da se pojave pitanja iz potpuno nepredvidive oblasti.

Kao što je jedan iskusan kandidat rekao: „Moj ti je savet da ne čitaš 10 enciklopedija, već da informacije organizuješ po oblastima. Izdvoji posebnu svesku i beleži po kategorijama: slikarstvo, muzika, književnost, sport, istorija, nauka…“. Ipak, konačan ishod često zavisi i od sreće. Zbog toga mnogi zagovaraju ukidanje TOI-ja i vraćanje testova inteligencije ili sposobnosti, koji bi možda bolje procenjivali potencijal za ovu profesiju.

Test sposobnosti

Primenjuje se, između ostalih, na Filozofskom fakultetu u Novom Sadu. Radi se o zadacima koji procenjuju logičko zaključivanje, prostornu orijentaciju, sposobnost uočavanja obrazaca i brzinu rezonovanja. Za ovaj test je teško naći specifičnu literaturu za pripremu, jer se zadaci ne objavljuju. Vežbanje sličnih logičkih zadataka i testova inteligencije može biti od koristi. Kao što je neko podelio iskustvo: „Bili su kao neki polinomi, samo nisu bili iksići i ipsiloni nego su bile zvezdice, srca, cvetići… pa ti da sabereš i oduzmeš.“ Kliuč je ostanak pribran i fokusiran tokom kratkog vremena koji je na raspolaganju.

Budžet ili samofinansiranje? Brojke i realnost

Konkurencija za upis na budžet je ogromna. Na beogradskom Filozofskom fakultetu, na primer, prima se oko 90 studenata na budžet, dok se prijavi preko 400. Granica za upis varira iz godine u godinu, u zavisnosti od broja kandidata i njihovih rezultata. U proseku, za budžet je potrebno ostvariti preko 78 bodova od ukupno 100 (zbir bodova iz škole i sa prijemnog). Oni koji imaju manje bodova mogu upisati studije uz plaćanje školarine, koja na državnim fakultetima iznosi oko 100.000 do 120.000 dinara godišnje. Na privatnim fakultetima cene su znatno više i kreću se od 1.500 do 3.000 evra po godini.

Važno je napomenuti da fakulteti ponekad, nakon završetka prijemnog, prošire broj mesta za upis, pa se lista „spusti“. Međutim, ovo nije pravilo i ne treba se na to oslanjati.

Specijalizacije i pravci: Šta vas zapravo čeka nakon osnovnih studija?

Česta zabluda među mladima je da će po završetku osnovnih studija psihologije moći da rade kao psihoterapeuti. Realnost je drugačija. Osnovne akademske studije (trajanja 4 godine) pružaju široku teoretsku osnovu. Studenti se upoznaju sa istorijom psihologije, opštom, razvojnom, socijalnom psihologijom, metodologijom, statistikom, fiziološkom osnovom ponašanja i drugim temeljnim predmetima.

Prava specijalizacija dolazi na master studijama (trajanja 1 godina). Tek tada se studenti biraju uski pravac u kome žele da se usavršavaju. Najčešći master programi u Srbiji su:

• Klinička psihologija - rad u zdravstvenim ustanovama, dijagnostika, psihološka procena. Za psihoterapijski rad potrebna je dodatna, dugogodišnja i skupa edukacija u nekoj od psihoterapijskih škola (psihoanaliza, kognitivno-bihejvioralna terapija, gestalt, itd.).
• Psihologija rada i organizacija - rad u sektoru ljudskih resursa, selekcija kadra, obuka, razvoj organizacione kulture, team building.
• Školska psihologija - rad u obrazovnim ustanovama sa decom i omladinom, dijagnostika, prevencija, savetovanje.
• Istraživačka psihologija - naučno-istraživački rad, metodologija, statistika, rad u istraživačkim agencijama ili nastavna karijera.

Neki fakulteti uvode izbor modula već u okviru četvrte godine osnovnih studija, što studentima omogućava da se blago usmere.

Forenzička i kriminalistička psihologija: Mit i stvarnost

Zahvaljujući serijama poput „Criminal Minds“, mnoge mlade ljude privlači ideja da postanu profajleri ili forenzički psiholozi. Nažalost, u Srbiji ne postoji direktan akademski put za ovu specijalizaciju. Najbliže tome su predmeti koji se izučavaju na master studijama kliničke psihologije (npr. Psihologija kriminala) ili na nekim drugim fakultetima (npr. Fakultet za specijalnu edukaciju i rehabilitaciju ima smer „Prevencija i tretman poremećaja ponašanja“).

U praksi, posao psihološke analize počinioca kod nas često obavljaju iskusni policijski inspektori, a ne specijalizovani psiholozi. Za one koji su uporni, put vodi preko završenih osnovnih studija psihologije, pa mastera, a zatim dodatnih obuka i specijalizacija, često u inostranstvu. U SAD, na primer, za rad u agencijama poput FBI-a potrebno je, pored odličnog akademskog uspeha, i značajno radno iskustvo u terenskom radu.

Privatni vs. državni fakultet: Diploma i zapošljavanje

Velika je debata o tome kako se diploma sa privatnog fakulteta vrednuje na tržištu rada. Opšte mišljenje je da su državni fakulteti tradicionalno cenjeniji i da pružaju dublje teoretsko znanje, posebno u oblastima kao što su metodologija i statistika. Međutim, kvalitet privatnih fakulteta varira, a neki od njih angažuju istu nastavna kadrova sa državnih univerziteta.

Ključno je da fakultet ima državnu akreditaciju. Sa takvom diplomom, formalno, imate iste mogućnosti za zapošljavanje u državnom sektoru (školama, bolnicama) kao i sa diplomom državnog fakulteta, pod uslovom da ispunite ostale uslove (pripravnički staž, državni ispit). U privatnom sektoru (kompanije, nevladine organizacije) često više vredi znanje, veštine i lični projekti nego sama institucija koja je izdala diplomu. Za nastavak studija u inostranstvu, akreditovana diploma privatnog fakulteta je priznata, ali će možda biti potrebno dodatno dokazivati kvalitet programa.

Šanse za zapošljavanje: Surova realnost

Ovo je možda i najteže pitanje. Tržište rada u Srbiji je prezasćeno diplomiranim psiholozima. Svake godine se na budžet upiše oko 100 novih studenata samo u Beogradu, a tome treba dodati one sa samofinansiranja i sa privatnih fakulteta. Konkurencija za pozicije u školama, bolnicama i centrima za socijalni rad je ogromna, a često je neophodna i dobra veza.

Ipak, psiholozi nalaze mesto u raznim sektorima:

• Privatni sektor: Ljudski resursi (Human Resources), marketing (istraživanje tržišta i potrošača), organizacioni razvoj.
• Nevladin sektor: Razni centri koji pružaju psihološku pomoć ugroženim grupama (žrtve nasilja, deca, izbeglice).
• Privatna praksa: Psihoterapija i savetovanje, ali tek nakon dugotrajne i skupé